ŠTA JE ISUS ODLOŽIO OBUKAVŠI LJUDSKU HALJINU?

Nauka o Trojstvu tvrdi, da Otac, Sin i sveti Duh u povezanoj jedinici predstavljaju jednog Boga. Pošto je Bog besmrtan, a Isus po takvom gledištu deo tog Trojstva, započeto je odbijanje činjenice da je Isus doslovno umro za nas, a za to se kao „dokaz“ uzima jedna rečenica van konteksta od Ellen White „Divinity noy died“ tj. „Božanstvo nije umrlo“. 

Donje reči jasno govore da to nije istina:

  • „Spasenje duša je bio veliki cilj, radi kojeg je Hristos žrtvovao Svoju carsku odoru i krunu, nebesku slavu i obožavanje anđela, i (već na nebu!) položio na stranu Svoje (Divinity) Božanstvo DA bi došao na zemlju, i radio i patio sa ljudima.“ {Ellen White: Advent Review and Sabbath Herald, 21. November 1907}

Božji Prorok jasno govori zašto Božanstvo nije umrlo. Zato što ga je Isus odložio pre Svog dolaska na zemlju! Ljudska haljina nije obukla Božansku prirodu nego ju je zamenila! Izraz se posebno koristi kao „dokaz“, da je ljudsko telo „samo pokrivalo“ Njegovu Božansku prirodu. Pošto znamo da Božja reč ne suproti sama sebi, potražimo šta nam je zaista saopšteno.

  • Kad je načinjen plan otkupljenja, bilo je odlučeno da se Hristos ne bi trebao pojaviti u skladu sa Svojim Božanskim karakterom; jer se onda ne bi mogao družiti sa žalosnima i onima koji pate. On mora doći kao siromah. On se mogao pojaviti u skladu sa uzvišenim položajem koji zauzima u nebeskim dvorovima; ali ne, morao je doseći najveće dubine ljudske patnje i siromaštva, da bi Njegov glas mogli čuti razočarani i opterećeni.“ {Ellen White; ST, 24. June 1897
  • Božji Sin se Sam sa neba spustio (ponizio) u haljinu ljudskosti, da bi ljude odvojio od palog sveta, dao im moć i osposobio ih da imaju učešće u Božanskoj prirodiNjegova dugačka ljudska ruka se borila za nas i opkolila greh, dok je On sa Svojom nebeskom rukom istovremeno uhvatio presto Svemogućega.”  {Ellen White: SpTA10 35.4} 

Haljina ljudskosti je prema grehu slaba ljudska priroda, koja je okružila Njegovu Božansku Osobu. Učešće u Božanskoj prirodi sigurno ne znači da ju je Isus imao na zemlji ili da su je smrtni ljudi dobili. To znači da ćemo kao i Isus od Boga dobiti večni život, ukoliko donesemo odluku da ostavimo greh uz Božansku pomoć. 

Duga ljudska ruka znači da se Isus u Svojoj ljudskoj prirodi sa poslednjim atomima snage borio protiv greha pri čemu je On taj greh opkolio, da niko ne bi morao da greši ako se odluči za Isusa. Duga ruka simboliše isto i koliko će plodovi Njegove borbe protiv greha u večnosti biti nemerljivo veliki. On nas podseća, kolike bi posledice bile da je On tu borbu izgubio.

Nebeska ruka ne znači nebesku prirodu, jer je Isus mogao da ima ili samo ljudsko ili samo nebesko telo, ali kao što smo pročitali, On je dobrovoljno Sam uzeo smrtnu ljudsku prirodu. Nebeska ruka znači da je Svoju ruku u Svojim molitvama stalno držao podignutu prema nebu i ka Svom Ocu na prestolu, i da se uhvatio za Njega u dubini Svoje vere. 

To simboliše Isusovu najdublju zajednicu sa Svojim Ocem u svakoj sekundi Njegovog zemaljskog života, i da je svu Svoju snagu dobijao od gore. To nam je preko Jakova već i najavljeno, koji je preko merdevina bio povezan sa nebom, i koji se kao smrtni čovek sa najdubljom verom čvrsto uhvatio za Isusa.

Isus je došao kao Božanska Osoba sa smrtnom – oko četiri hiljade godina degenerisanom ljudskom telesnom prirodom. On je imao potpuno ljudsko telo i duh, koji su nosili Njegovu Božansku Dušu tj. Ličnost. Tako se nikada nije odrekao Svog Božanstva!

Iako je ostavio Svoje Božansko telo, i time Božanske moći, sveznanja, svemoći, sveprisutnosti, Njegova Ličnost je i dalje bila Božanska Ličnost, Njegova duhovna priroda je isto toliko bila Božanska dok je bio na ovoj zemlji, koliko je Njegova Božanska telesna priroda bila Božanska, dok nije bio na ovoj zemlji. Apostol Pavle opisuje razliku između tela telesnog, odnosno, ljudske telesne prirode i tela duhovnog, odnosno, Božanske (nebeske) telesne prirode:

  • “I imaju telesa nebeska i telesa zemaljska; ali je druga slava nebeskim, a druga zemaljskim. Tako i vaskrsenje mrtvih: seje se za raspadljivost, a ustaje za neraspadljivost; seje se u sramoti, a ustaje u slavi; seje se u slabosti, a ustaje u sili; seje se telo telesno, a ustaje telo duhovno. Ima TELO TELESNO, i ima TELO DUHOVNO. Tako je i pisano: Prvi čovek Adam postade u telesnom životu, a poslednji Adam u duhu koji oživljuje. Ali duhovno telo nije prvo, nego telesno, pa onda duhovno. Prvi je čovek od zemlje, zemljan; drugi je Čovek Gospod s Neba. Kakav je zemljani, takvi su i zemljani; i kakav je nebeski, takvi su i nebeski. I kako nosimo obličje zemljanog, tako ćemo nositi i obličje nebeskog. A ovo govorim, braćo, da telo i krv ne mogu naslediti carstvo Božje, niti raspadljivost neraspadljivosti nasleđuje…..Jer ovo raspadljivo treba da se obuče u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obuče u besmrtnost. A kad se ovo raspadljivo obuče u neraspadljivost, i ovo se smrtno obuče u besmrtnost, onda će se zbiti ona reč što je napisana: Pobeda proždre smrt!“ {1. Korinćanima 15,40-53}

Isus nije prestao biti Božanstvo i imati Božansku duhovnu prirodu, odnosno, Božansku Ličnost kada je položio svoju Božansku telesnu prirodu:

  • “Isus Hristos se nije otimao da bude jednak Bogu (Ocu). Samo Božanstvo je moglo da izleči čoveka od otrovnog ujeda zmije; Sam Bog (Otac) je u Svom jedinorodnom Sinu uzeo ljudsku prirodu na Sebe i zadržao u slaboj ljudskoj prirodi Božanski karakter, opravdao Svoj sveti zakon u svakoj tački i preuzeo kaznu smrti i srdžbe sa ljudskih sinova na Sebe.“ {Ellen White: YI, 11. February 1897}
  • “Koji, ako je i bio u obličju Božjem, nije se otimao da se uporedi s Bogom; nego je ponizio Sam Sebe uzevši obličje sluge, postavši KAO i drugi ljudi i na oči nađe se KAO čovek (jer je imao ljudsku telesnu prirodu). Ponizio Sam Sebe postavši poslušan do same smrti, a smrti krstove. Zato i Bog Njega povisi, i darova Mu ime koje je veće od svakog imena, da se u ime Isusovo pokloni svako koleno onih koji su na nebu i na zemlji i pod zemljom; i svaki jezik da prizna da je Gospod Isus Hristos na slavu Boga Oca!“ {Filibljanima 2,6-11}

Pošto znamo da je Bog sveznajuće biće, ovim vidimo potpuno jasno da je Isus potpuno ostavio Božansku telesnu prirodu i postao čovek! Osim toga, zašto i sveti Duh ovde ne zna ništa, kada bi zaista bio Božansko biće? Da li se i ovde sve podrazumeva? Biblija je i najavila da će biti negirano da je Isus doslovno došao u potpunoj ljudskoj prirodi, što se pred načim očima ispunilo. 

Još pre dvadesetak godina nijedan propovednik nije kao danas došao na ideju da uči da je Isus nakon Gavrilovog poziva Sam Sebe vaskrsnuo, jer „nije“ zaista umro, jer Njegovo telo „nije“ bilo doslovno ljudsko, nego je samo kao haljina „prekrivalo“ Njegovu Božansku prirodu i telo.

Apostol Jovan ljude sa takvim tvrdnjama naziva slugama antihrista:

  • „Po ovome poznajte Duha Božjega, i duha lažnoga; svaki duh koji priznaje da je Isus Hristos u telu došao, od Boga je; A svaki duh koji ne priznaje da je Isus Hristos u telu došao, nije od Boga: i ovaj je antihristov, za kojega čuste da će doći, i sad je već na svetu.“ {1. Jovanova 4,2.3}

Ovaj tekst je isečak iz knjige Adventisti – Prva Zapovest ILI Trojstvo u kojoj svi citati od Ellen White stoje dodatno i na engleskom jeziku