IZJAVE PIONIRA

Edson White:

  • „Samo jedno Biće u svemiru pored Oca nosi Božansko ime, i to je Njegov Sin, Isus Hristos.“ {James Edson White: The Coming King, p. 27, 1913} 

William C. White:

  • Izjave i argumenti nekih naših propovednika u njihovim pokušajima da dokažu, da je i sveti Duh isto tako individua kao Bog Otac i večni Sin Hristos, su me zapanjile i čine me često tužnim.“ {Letter from William C. White to H. W. Carr April 30th 1935

Ellen White:

  • “Pokazano mi je, takođe, da moj sin W. C. White treba biti moj pomoćnik i savetnik, i da će Gospod  pustiti duha mudrosti i zdravog razuma na njega. Bilo mi je pokazano da će ga Gospod voditi, i da neće skrenuti sa puta, jer će prepoznati vođstvo svetog Duha. Uverenje mi je dato“…“Gospod će biti tvoj učitelj. Sretaćeš se sa prevarnim uticajima; dolaziće u mnogim formama, kroz panteizam (p.p. Trojstvo) i druge forme neznaboštva; ali idi kuda ću te voditi, i bićeš bezbedan. Staviću Svoga Duha na tvog sina, i osnažiću ga da obavlja svoj posao. On ima duh poniznosti. Gospod ga je odabrao da obavlja bitan posao u Njegovom delu.” {Ellen White: Selected Messages Book 1, pp. 54, 55}

J. N. Andrews:

  • “Doktrina o Trojstvu je prihvaćena na savetu u Nici 325-te godine. Ova doktrina uništava Božju ličnost i ličnost Njegovog Sina Isusa Hrista našeg GospodaSramotne mere kojima je ono nametnuto crkvi, koje se pojavljuju na stranicama crkvene istorije, može postići da se svaki vernik u tu doktrinu posrami.“ {J.N. Andrews: RH, March 6, 1855}
  • “Što se tiče Sina Božjeg, i On je isključen (iz pretpostavke da nije imao početak) jer je imao Svog Oca Boga i On je imao u nekoj tački u večnosti Svoj početak.“ {J.N. Andrews: RH, September 7, 1869} 

James White:

James White nije nikada odbijao Hristovo Božanstvo, ali je jasno stavio do znanja da Isus uprkos tome ima početak i položaj ispod Oca. Zar nije čudno da Ellen White nikada nije rekla ili napisala nešto protiv toga, već je u 1900-tim ponovo naglasila da se pionirska dela trebaju štampati, ukoliko ovo nije istina?

  • Otac i Sin su bili zajedno pri stvaranju čoveka, a i u njegovom spasenju. Otac reče Sinu, “načinimo čoveka po Našemu obličju”. Trijumfalna pesma u kojoj učestvuju i iskupljeni odnosi se na – “Onoga Koji sedi na prestolu i Jagnjetu va vek vekova.” – “ {J.S. White: The Law and the Gospel, p.1. 1870} 
  • “To je tako daleko od istine, kao i stara apsurdnost Trojstva da je Isus zaista i večni Bog (Otac).“ {James White, August 5, 1852, RH, vol. 3, no. 7, page 52, par. 42}
  • Otac je bio veći nego Sin u tome što je On bio prvi.“ {James White, January 4, 1881, Review & Herald; found in Ellen White: RH Articles, vol. 1, page 244} 
  • “Način na koji se spiritualisti odriču i poriču jedinog Gospoda Boga i našeg Gospoda Isusa Hrista je korišćenjem nebiblijskog Trojstva, iako nemaju ni jedan stih iz Biblije koji to podržava, dok mi imamo obilna svedočanstva iz pisma da je On Sin večnog Boga.“ {J.S. White: The Day Star, January 24, 1846} 
  • “Kao fundamentalne greške možemo ubrojati i lažnu subotu i ostale greške koje su Protestanti doneli iz katoličke crkve, kao što je prskanje za krštenje, Trojstvo, svesnost mrtvih i večni život u patnji.“ {J.S. White: RH, September 12, 1854} 

Mnogi nakon ovog citata komentarišu da se radilo samo o pogrešnoj katoličkoj verziji Trojstva, ali da pioniri “nisu odbijali ispravno Trojstvo” koje se uči u današnjoj adventističkoj crkvib. U donjem citatu vidimo upravo suprotnost, i to da je James White jasno naglasio da je naša svaka forma Trojstva lažna nauka druge strane, a to potvrdio i 1877. godine bez suprotstavljanja Ellen White:

  • Neobjašnjivo Trojstvo koje čini Božanstvo jedan u tri i tri u jednom, je dovoljno loše, ali još gori je unitarianizam koji čini Hrista inferiornim od Oca. Da li je Bog Nekom inferiornom rekao ´Da načinimo čoveka po Našem obličju´?“ {James White, November 29, 1877, RH} 
  • “Isus se molio da Njegovi učenici budu jedno kao što je On bio jedno sa Ocem. Ova molitva nije doticala jednog učenika sa 12 glava nego 12 učenika, spojenih u jednu stvar i napor radi svog Gospodara. Niti je Otac niti je Sin  deo „trojedinog Boga“. Oni su dva posebna Bića,“ {James White, 1868, Life Incidents, p. 343}

Ellen White je posle njegove smrti dala svima poznatu izjavu da je njen muž radio i učio samo ispravno, i da je jedina njegova greška bila što je bio fizički preopterećen i time umro puno ranije nego što je trebao.

Uriah Smith:

  • Ovaj Duh je Božji Duh i Hristov Duh.; a Duh je isti kada se tiče Boga i kada se tiče Hrista. Ali Biblija ne koristi izraze gde se On ne može harmonizovati sa idejom da je On osoba (kao biće) kao Otac i Sin. Radije je predstavljen kao Njihov nebeski uticaj, Njihov Predstavnik Koji predstavlja Njihovo prisustvo i kroz Kog imaju znanje o svemu i silu kroz ceo univerzum, kada nisu lično prisutni. Hristos je osoba, Koji sada ima službu u svetinji na nebesima, a ipak govori gde su dva ili tri u Moje ime, i Ja sam sa njima. Matej 18:20 Kako? Ne lično, već Duhom. U jednom od Hristovih govora (Jovan 14,16) Duh je personifikovan kao “Utešitelj” i kao takvom mu se obraća sa “On” i “Ko” ili “Koji.” Ali se uobičajeno odnosi na Njega kao nečemu što ne može biti osoba kao što su Otac i Sin. Naprimer često se kaže da biva “izliven.” O Bogu i Hristu nikada ne čitamo da su izliveni. Da je osoba ne bi bilo čudno da se pojavi u obličju; a ipak kada se pojavljivao, ta činjenica je bila beležena kao jedinstveno.“ {Uriah Smith: RH, October 28, 1890}
  • “U Pismu čitamo jasno da Hristovo postojanje imalo početak (Jovan 1,1), što nije bio slučaj kod Oca. (pogledajte Otkrivenje 3,14 gde je pokazano da Isus nije stvoreno biće). Ali pošto On ne poseduje co-večnost prošle egzistencije sa Ocem, početak Njegove egzistencije, kao rođenog od Oca, stoji pre svakog dela stvaranja, prema kojem On stoji zajedno sa Ocem kao co-Stvoritelj (Jovan 1,3; Jevrejima 1,2). Zar Otac nije mogao narediti da se takvom Biću odaje isto obožavanje kao i Samome Sebi bez opasnosti da je to idolopoklonstvo od strane onih koji Mu se klanjaju? On (Otac) Ga (Hrista) je podigao do takve visine da je dolikovalo da Mu se ukaže takvo poštovanje, i On je dao zapovest da Mu se odaje takvo obožavanje, što ne bi bilo potrebno, ako bi Hristos bio iste večnosti sa Ocem. I sam Hristos je izjavio da ‚kao što Otac ima život u Sebi, tako dade i Sinu da ima život u Sebi‘ (Jovan 5,26). Otac Ga je uzdigao (Filibljanima 2,9) „Zato i Bog Njega povisi, i darova Mu ime koje je veće od svakog imena.“  I sam Otac svedoči za Njega: ‚da Mu se poklone svi anđeli Božji‘ (Jevrejima 1,6). Sva ova svedočanstva pokazuju da Hristu sada pripada ista počast kao i Ocu, ali to ni u kom slučaju ne znači da On vodi poreklo iste večnosti sa Ocem!“ {Uriah Smith: Daniel and the Revelation, 1897, 401}

Od njega spomenut ´život u sebi´ znači apsolutnu besmrtnost, koju imaju samo Otac i Sin. U citiranoj knjizi je on najjasnije izneo da je Isus doslovni Sin Svoga nebeskog Oca, i da je Trojstvo lažna nauka. Ova knjiga je sve do smrti Ellen White bila posebno važna i raširena.

  • “Ovo je dakle poslednja poruka crkvi pred svršetkom probe. Opisivanje ravnodušnosti Laodikeje strašno je i zapanjujuće. Ipak, ne može se osporiti da je svedočanstvo vernog Svedoka ‚istinito i verno‘. Štaviše, On je ‚Početak stvaranja Božjega‘ (Otkrivenje 3,14). Neki takvo izražavanje pogrešno shvataju da je Hristos stvoreno biće, da Njegova egzistencija prethodi stvaranju svih drugih bića ili tvari, najbliže samopostalom i večnom Bogu. Ali, ovaj stih ne sugeriše da je Hristos bio stvoren, jer reči: ‚početak stvaranja‘ mogu jednostavno značiti da je delo stvaranja, strogo uzevši, počelo kroz Njega. ‚Bez Njega ništa nije postalo što je postalo‘ (Jovan 1,3). Drugi pak, prema našem mišljenju, ispravnije tumače izraz grčke reči αρχη (prvi), koje može da znači i ‚uzročnik‘, ’sila‘, ‚sredstvo‘, što su samo neke definicije te reči, podrazumevajući time da je Hristos bio sredstvo kroz koje je Bog stvorio sve stvari, ali da je On sam postao na drugi način, kao što je i nazvan ´Jedinorodni´ od Oca. Bilo bi neprimereno da se taj izraz upotrebi kod bilo kojeg normalno stvorenog bića.“ {Uriah Smith:  Daniel and the Revelation, 1897, p. 371} 
    {http://sdapillars.org/media/download_gallery/US_DanRev1897.pdf}
  • Sveti Duh je Božji Duh. Istovremeno je i Hristov Duh. Kroz Njega Oni izvršavaju beskrajno delovanje.“ {Uriah Smith: General Conference Daily Bulletin Volume 4, March 14, 1891, pp. 146, 147} 

S. N. Haskell:

  • “Pre stvaranja našeg sveta izbio je “rat na nebu.” Hristos i Otac su se savetovali; i Lucifer, anđeo zaklanjač, postao je ljubomoran jer nije primljen na večni savet Dvojice Koji su sedeli na tronu.” {S. N. Haskell: The Story of the Seer of Patmos, p. 217. 1905}

E.J. Waggoner:

  • “Možda je ovde potrebno izneti reč upozorenja. Neka niko ne misli da bi smo mi uzdizali Hrista na račun Boga, niti da ignorišemo Boga. To ne može biti, jer je Njihov interes isti. Slavimo Oca, slaveći Sina. Mi čuvamo  Pavlove reči “Ali mi imamo samo jednoga Boga, od Kojega je sve, i mi u Njemu, i jednoga Gospoda Isusa Hrista, kroz Kojega je sve, i mi kroza Nj.” (1. Korinćanima 8,6); kao što smo već citirali, kroz Njega je Bog stvarao svetove. Sve stvari su proistekle od Boga, Oca; čak je i sam Hristos proistekao i izašao od Oca, ali Ocu je bilo ugodno da sva punina bude u Njemu, i da On bude direktni Posrednik u svakom činu stvaranja. Naš cilj u ovom istraživanju je da postavimo Hristovu pravednu poziciju jednakosti sa Ocem, da bi Njegova moć da iskupi bila više cenjena.“ {E.J. Waggoner: Christ And His Righteousness, p. 19. 1890
  • „Pre nego što pređemo na praktične lekcije koje se imaju naučiti iz ovih istina, moramo posvetiti nekoliko momenata na mišljenje koje mnogi iskreno drže, a koji ne bi svesno obeščastili Hrista, već, kroz to mišljenje, u stvari, poriču njegovo Božanstvo. To je ideja da je Isus stvoreno Biće, Koje kroz Božju dobru volju, biva uzvišeno na svoju trenutnu poziciju. Niko ko se drži ovoga ne može imati razumevanje uzvišene pozicije koju Hrist zaista zauzima. [..] Pismo otkriva da je Hristos „jedinorodni Božji Sin.“ On je rođen, nije stvoren. Kada je rođen, nije na nama da istražujemo, niti bi naš um mogao to da pojmi da nam je rečeno. Prorok Mihej nam govori sve što možemo znati o tome u ovim rečima, A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji među tisućama Judinim, iz tebe će Mi izaći Koji će biti Gospodar u Izrailju, Kojemu su izlasci od početka, od večnih vremena.” (Mihej 5,2). Postoji vreme kada je Hristos proizišao od Boga, IZ OČEVIH NEDARA (Jovan 8,42; 1,18), ali to vreme je bilo toliko daleko u večnosti da je skoro bez početka. Poenta je da je Hristos rođeni Sin, a ne stvoreno Biće. On po nasleđu ima ime veće od anđela; On je kao Sin u domu Svojemu.” Jevrejima 1,4; 3,6. I kako je On jedinorodni Sin Božji, On je po prirodi kao Bog i poseduje sve atribute Boga, jer je Očeva volja da Njegov Sin bude izraz Njegove Ličnosti, sjajnost Njegove slave, i pun punine Božanstva. [..] I konačno, znamo Božansku uniju Oca i Sina iz činjenice da Obojica imaju isti Duh. Pavle, posle reči u kojima govori da oni koji su u telu ne mogu udovoljiti Bogu, nastavlja: “A vi niste u telu nego u duhu; jer Duh Božji u vama živi. A ako ko nema Duha Hristova, on nije Njegov. Rimljanima 8,9. Ovde vidimo da je Sveti Duh Božji Duh i Hristov Duh. Hristos “je u nedrima Očevim” jer je po prirodi od iste materije kao Bog i ima ´život u sebi´. On je prikladno nazvan Jehova, Samopostojeći i tako je opisan u Jeremiji, 23,5.6 gde je rečeno da je pravedna Klica, Koji će činiti sud i pravdu na zemlji, Koji će biti poznat po imenu Jehova Gospod pravda naša. Neka Mu zato niko, ko poštuje Hrista, ne podaje manje časti nego što podaje Ocu, jer bi to jednako bilo kao i da obeščašćuje Oca, ali neka svi, zajedno sa anđelima nebeskim, obožavaju Sina, bez straha da služe stvorenom Biću umesto Tvorcu.“ {E.J. Waggoner: Christ And His Righteousness, pp. 19-24. 1890}

J. H. Waggoner:

Da li je istina da su naši pioniri odbijanjem Trojstva odbijali i Hristovo Božanstvo i da ono obavezno uključuje Trojstvo?:

  • Oni (teolozi) smatraju da je poricanje Trojstva jednako poricanju Hristovog Božanstva. Da je to slučaj, trebali bi smo se uporno držati Trojstva; ali to nije slučaj. Oni koji su pročitali naša zapažanja o smrti Sina Božjeg znaju da mi čvrsto verujemo u Božanstvo Hrista; ali ne možemo prihvatiti ideju Trojstva, kako je trinitarijanci drže, zbog toga što se ne možemo odreći Hristove žrtve koju je podneo radi našeg spasenja.“ {J. H. Waggoner: The Atonement in the Light of Nature and Revelation, pp. 164, 165 1884}
  • “Kao što smo ranije napomenuli, velika greška trinitarijanaca, u raspravi na ovu temu, je sledeća: oni ne prave razliku između poricanja Trojstva i poricanja Hristovog Božanstva. Oni vide samo dva ekstrema, između kojih leži istina; i svaku izjavu koja se odnosi na vreme prepostojanja Hrista i Njegovog Božanstva kao dokaz Trojstva. Pismo obilato uči o prepostojanju Hrista i Njegovom Božanstvu; ali ne govori ništa po pitanju trojstva. Proglas, da nebeski Sin Božji ne može da umre, je daleko od učenja Biblije kao tama od svetlosti. I mi bi smo upitali trinitarijance, kojoj od dve prirode dugujemo za spasenje. Odgovor, naravno, mora biti onoj koja je prolila svoju krv za nas; jer “imamo spasenje kroz krv”. Onda je evidentno da ako je samo ljudska priroda umrla, naš Iskupitelj je samo čovek, a da  nebeski Božji Sin nije imao učešća u radu za spasenje jer on nije mogao ni patiti ni umreti. Sasvim smo u pravu kada kažemo da doktrina Trojstva degradira pokajanje, jer nipodaštava žrtvu i krv iskupljenja do standarda Socinianizma.“ {J.H. Waggoner: The Atonement In The Light Of Nature And Revelation, pp. 173, 174 1884} 

H. C. Lacey:

Iako je on pripadao grupi pristalica Trojstva, njegove donje reči su bile iskrene i potpuno ISTINITE:

  • „U to vreme ja profesor PRESCOTT bioposebno zainteresovan, da Isusa predstavi kao VELIKOG ´Ja sam´, i da posebno naglasi Njegovu večnu (bez početka rođenjem) egsistenciju, kroz stalno ponavljanje izraza „večni Sin“. On je ´Ja sam´ iz 2. Mojsijeve 3,14, što se naravno odnosi na Isusa kao drugu Božansku Osobu, povezao sa sa Isusovom izjavom iz Jovanovog Evanđelja 8,58…. ….Sestra Marian Davis jeočigledno dopustila da bude ZAVEDENA, i nakon toga vidimo, da se, nakon što je ´Čežnja Vekova´ bila odštampana, u njoj na stranicama 24 i 25 pojavilo IDENTIČNO učenje, koje po mom mišljenu možemo da tražimo UZALUDNO u bilo kojem štampanom tekstu od Ellen White.“ {H. C. Lacey letter to Dr. LeRoy Froom Aug. 30, 1945} 
  • “U vezi sa time, a ti naravno znaš da je sestri Marian Davis bila poverena priprema „Čežnje Vekova“, i da je materijal za to skupljala iz svakog dostupnog izvora (citati od EGW), iz njenih knjiga, neobjavljenih rukopisa, iz privatnih pisama, stenografskih izveštaja njenih govora itd. – ali možda ti ne znaš da je ona (sestra Davis) bila jako zabrinuta kako da nađe materijal za prvu glavu. Više puta mi se obraćala za pomoć dok je pripremala tu glavu (kao i ostale glave), i ja sam uradio šta sam mogao; imam dobar razlog da verujem da je i od prof. Prescotta često tražila sličnu pomoć, i da ju je dobila daleko bogatije i obilnije nego što sam ja mogao ponuditi.” (H.C. Lacey letter to L.E. Froom Aug. 30, 1945)
  • “Što se tiče nekog posebnog spora, ili agitovanja po pitanju Trojstva, ne mogu da se setim bilo čega ozbiljnog. Naravno, oduvek sam znao da je starešina Urija Smit imao Arijanska verovanja, (originalna knjiga o “Danilu i Otkrivenju” to otkriva!) i da su naši ljudi nesumnjivo uglavnom pratili taj stav. Ali smo mi, kao porodica, odgojeni u Engleskoj (Anglikanska) crkvi, bili po prirodi ako mogu reći, Trojstvenici. Mi smo samo verovali, podsvesno, i ne sećam se da smo ikada to dovodili u pitanje sa braćom koji su nas doveli u istinu, sa starešinom M.C. Israel-om, i mladim bratom V. L. H. Baker-om. Jednoga se sećam, a to je komentarisanje moje majke o čudnom izražavanju koje su koristili naši pastori kada su govorili o Duhu svetom kao “ONO” ili “TO” kao da su mislili na Duha svetoga kao na uticaj, umesto kao na osobu. To joj je izgledalo jako čudno, i u velikoj meri i meni (tada sam imao 17. godina).” {H.C. Lacey letter to LeRoy Froom Aug. 30, 1945}

H. Lacey je 1945. godine u pismu upućenom dr Froom-u opisao njegova najranija ubeđenja i verovanja njegove porodice u kontekstu Trojstva. Pri tome se ne radi o tome da li je on verovao u Trojstvo, nego o njegovoj izjavi da je u Adventističkoj crkvi korišten samo srednji rod IT (TO), i da su svi odlučno odbijali teoriju da je sveti Duh Bog. Naši pioniri su verovali u Semi-Arianizam, tj. da je Isus Božansko Biće, bez da su prihvatili učenje o Trojstvu. 

Najjači nosioci otpada:

A.T. Jones:

On je u prvoj fazi verovao samo u istinu i stajao je uz Ellen White u objavi istine 1888. godine. On je tada doneo dublje razumevanja aspekta milosti i spasenja u kontekstu Starog i Novog zaveta. Po rečima Ellen White je sam Bog vodio ovu objavu dublje istine. Od 1899. godine je njegovo verovanje počelo da se klima, tako da je započeo da istovremeno piše i istinite i lažne postavke, sve dok 1906. godine nije potpuno pao pod vlast neprijatelja. 

Istina:

  • „Šta je današnje Papstvo zahtevalo više nego ikada do sada, osim da njegovi stari principi moći i vladavine kroz odluku glavnog suda uđu u ustav? Šta je više nego ikada do sada traženo od Papstva, osim da „hrišćanska religija“ postane nacionalna religija, i da crkvena moć bude sprovedena kroz državne organe. Da bude zahtevana religiozna zakletva. Da celo društvo bude obavezano da daje darove za religiju i crkvene službe. Da bude zahtevano, da svi MORAJU DA VERUJU U TROJSTVOi da prihvate, da je Sveto Pismo sa Starim i Novim Zavetom inspirisano. Ta HULA će biti nošena od svakog, ko u smislu te religije bude govorio i radio isto kao skoro celokupno društvo. Da li će od svakog kroz zakon biti traženo da drži nedelju? Naravno, jer šta bi još moglo da bude željeno i zahtevano od strane najveće gotovo nezamislive religijske diktature? {A.T. Jones: 1901 Ecclesiastical Empire, pages 837, 838}
  • On je rođen od Svetog Duha. Drugim rečima, Isus Hristos je ponovo rođen. Došao je sa nebesa, Božji Prvorođeni, na zemlju i rođen je ponovo. Ali sve u Hristovom radu ide suprotno od našeg: On, bezgrešni, načinjen je grehom kako bi mi bili Božja pravednost u Njemu. On, živi, Princ i Autor života, umro je da bi smo mi živeli. On Čiji su izlasci od večnih dana, prvorođeni u Bogaponovo je rođen da bi smo se i mi mogli ponovo roditi.” {A.T. Jones: Christian Perfection, paragraphs 53, 54 A Sermon, RH, July 7 – August 1, 1899. This is also found in Lessons on Faith, page 154}

Otpad Trojstva:

  • Bog je jedan. Isus Hristos je jedan. Sveti Duh je jedan. I ovo Troje su jedno: različito mišljenje ili podela između Njih ne postoji.“ {A.T. Jones, editorial, Advent Review and Sabbath Herald, January10, 1899, 24}

Mi možemo da vidimo u donjim citatima, da je Ellen White odlučno upozorila Adventiste na otpadne nauke od A.T. Jones-a u drugoj fazi njegovog delovanja nakon što je otpao od istine:

Ellen White 1906: A.T. Jones je izabrao sotonske prevare:

  • „Meni je žao za A.T. Jones, koji je upozoren stalno iznova i iznova. Ne obraćajuči pažnju na ta upozorenja, on je dozvolio neprijatelju da mu napuni um sa mislima o ličnoj važnosti. Nemojte slušati njegove reči, jer je odbio najjaču svetlost, i izabrao umesto nje tamuTaj Jedan Sveti * nam je dao poruke jasno i precizno, ali su se neke jadne duše, zaslepljene neistinom i prevarnim uticajima sotonske sile okrenule od istine i pravde, da bi sledili prevare sotonskih agencija, i okrenule su se od istine i pravednosti da bi sledili te prevare sotonskog porekla.“ {EGW Ms 39, 1906.5}

*   Koga je Ellen White nazvala The Holy One – Taj Jedan Sveti? Samog Isusa, Koji i u Bibliji nosi to ime:

  • „Vi ste se odrekli Sveca i Pravednika, a molili ste da vam pokloni jednog ubicu.“ {Dela Apostolska 3,14}
  • „Jer je pisano: budite sveti, jer sam Ja svet.“ {Prva poslanica Petrova 1,16}

Godinu dana nakon toga, A.T. Jones je napisao „The Medical Missionary“. U sadržanom tekstu stoje reči, da se KONAČNO mora razumeti i PRIHVATITI, da sveti Duh nije IT tj. TO, nego Osoba:

A.T. Jones 1907: Zahtev za promenu verovanja:

Donja izjava A.T. Jones-a iz 1907. razotkriva kompletnu istorijsku laž o navodnom prihvatanju Trojstva od strane tadašnje crkve, Ellen White i pionira. Ako je izraz Osoba ili Ličnost tada zaista bio korišten, kako se danas tvrdi, zašto je A.T. Jones onda napisao, da osim samo nekoliko osoba (u stvari tadašnje vođe otpada), svi gotovo bez izuzetka, označavaju svetog Duha sa IT tj. TO. 

Ovo je zaista čudno, ako je crkva tada zaista prihvatila Trojstvo, kao što se danas uz pismene „dokaze“ tvrdi, koji u stvari potiču upravo iz pera tadašnjih vođa otpada:

  • „A sveti Duh je Osoba (Person). Ova velika istina se NE PRIZNAJE, i u nju zapravo ne veruje više od samo nekolicine hrišćana. Zato svako zna, da gotovo BEZ IZUZETKA, tj. sa zaista, zaista retkim izuzetcima, da je sveti Duh od strane hrišćana povezan sa zamenicom IT (TO). Ali zamenica IT (to) se nikad ne koristi kod Osoba. U smislu osobina našeg (engleskog) jezika se IT koristi samo u kontekstu stvari, ali nikada u vezi osoba, nego samo kod stvari beživotne substance kao kamen, kuća, drvo, ili u vezi koncepata ili iskustava, kao površina, visina, širina, mir, sreća, tuga, jedan utisak, jedan uticaj. Ali sveti Duh nije ništa od toga: sveti Duh nije niti utisak, niti jedan uticaj, niti mir, niti radost, niri neka druga stvar. Ne, večno ne. Sveti Duh je osoba, večno jedna Božanska Osoba. On MORA uvek biti tako PRIZNAT i o njemu se mora govoriti kao o osobi. Na drugi način se ne može niti govoriti o njemu, niti ga zaista priznati.“ {A.T. Jones “The Medical Missionary“ p. 98.5 – 98.7} {https://m.egwwritings.org/en/book/1162.98}

Ellen White 1908:  A.T. Jones se nalazi u potpunom otpadu kao faktični sluga dr Kelloga sa kojim zajedno objavljuje istu lažnu nauku:

  • „Nismo videli ništa što bi nas ohrabrilo u nadi da će starešina Jones izaći iz tame koja je oko njega. On smatra da razume sebe, ali je slep i njegov osećaj je da zna koji korak treba da bude sledeći. Osetila sam da moram da sa njim razgovaram još jasnije. Rekla sam mu da je uprkos upozorenjima koja su mu data povodom uticaja dr Kellog-a na njega napravio upravo suprotan korak na koji je bio upozoren da ga ne napravi. On nije imao duhovni vidik da razume religiozne stavove tog doktora. Ja sam mu rekla da je postao glasnogovornik dr Kelloga drugim ljudima.“ {Ellen White: Lt 234, 1908}

Dr. Kellog:

Ellen White je opisala principe zloupotrebe Biblije i Duha Proroštva koje je dr Kellogg koristio kada je zaveo skoro pola crkve, što se kroz Trojstvo pred našim očima ponovilo. Šta je dr Kellogg uradio što se tiče Biblije, kad je napisao knjigu „Živi hram“? Da li to ima sličnosti sa današnjim pristupom u odbrani nebiblijske zablude?

  • U celoj knjizi se citira Biblija, ali na način na koji lažna nauka izgleda kao istina.“ {Ellen White: SpTB02 52.1} 
  • “U knjizi ´Živi hram´ od dr Kellogg-a vidimo pred svojim očima početak JEDNE smrtonosne hereze. Njegov završetak će slediti i biti od onih prihvaćen, koji nisu spremni da prihvate od Boga upućena upozorenja.“ {Ellen White, Special Testimonies Series B No. 2, page 50, letter, August 7th 1904 ‘Beware’)} 
  • “´Živi hram´ sadrži Alfu (početak) OVIH Teorija. Ja sam znala, da Omega otpad nastupa ubrzonakon toga, i drhtala sam radi Božjeg naroda! Spisi koji se koriste za „potvrdu“ tih učenja su zloupotrebljeni.“ {Ellen White: SpTB02 53.2}
  • “Mi stojimo sada u Alfi (početku) ove opasnosti. Omega će imati zastrašujuću (p.p. potpuno zahvatanje većine) prirodu.“ {Ellen White: 1SM 197.4}

Ovde vidimo da je Alfa otpad izvor ovih teorija, a Omega otpad samo njegov nastavak i dovršetak. Gledišta Alfa i Omega u pogledu Trojstva se razlikuju samo u okviru pravca, ali ne i u pripadnosti ovimteorijama. Teorija(e) je napisana u množini, kako bismo videli da oba otpada iako na različit način, napadaju isto polje. Kod Alfa otpada je sveti Duh bio degenerisan na nivo besvesne energije, a po Omega otpadu sveti Duh postaje Biće tj. Bog, te krajnji razvoj u različitim finesama uči po paganskim prinicipima slepljeno Božanstvo koje se manifestuje različitim ulogama. 

Dr Kellogg je prema principu akcije-reakcije (push-pull) kroz Alfa otpad pripremio i omogućio drugi ekstrem Omega otpada i tako otvorio put u potpuni otpad dok se većina bavila naočigled takođe važnim pitanjem lažne nauke. Jedina tema Omega otpada je bila isključivo lažna nauka o „Bogu“ svetom Duhu i Trojstvu.

  • “On (dr J.H. Kellogg) je tada rekao du su mu njegova ranija gledišta o Trojstvu stajala na putu tome da bi dao jasnu i apsolutno ispravnu izjavu. Ipak je nakon kratkog vremena počeo da veruje u Trojstvo i mogao je da jasno prepozna gde su ležale prepreke, i verovao je da je u tom kontekstu dao zadovoljavajući odgovor. On mi je rekao da sada veruje u Oca Sina i svetoga Duha, i da je po NJEGOVOM viđenju Bog sveti Duh, a ne Bog Otac, Onaj Koji ispunjava svemir i sve živo. On je rekao, da je to verovao pre nego što je napisao knjigu, bio bi u prilici da svoja shvatanja izrazi tako, da ne bi ostavljala pogrešan utisak kao što je sada slučaj kod njegove knjige. Suprotstavio sam mu prigovore koje sam pronašao u učenju i pokušao sam da mu pokažem da je to učenje toliko različito od jevanđelja da nisam mogao razumeti kako je mogla biti revidirana menjajući samo nekoliko izraza. Neko vreme smo se raspravljali o ovoj materiji na prijateljski način, ali sam bio ubeđen da kada smo se rastali doktor nije razumeo sebe, niti karakter njegovog učenja. I nisam mogao razumeti kako bi mogao sve u nekoliko dana popraviti knjigu da bi bila ispravna.“ {Letter A.G. Daniells to Willie White, 29. October 1903, p. 1+2} 
  • “Primorana sam poreći da učenja „Živog Hrama“ mogu biti podržana izjavama iz mog pisanja. Možda postoje izrazi i sentimenti koji su u harmoniji sa mojim pisanjem. A mogu biti i mnoge izjave u mojim pisanjima, koje izvađene iz konteksta i interpretirane u skladu sa mislima pisca „Živog Hrama“, mogu delovati u harmoniji sa učenjima ove knjige. Ovo može podržati tu tvrdnju da je sentiment „Živog Hrama“ u harmoniji sa mojim pisanjem. Ali ne daj Bože da taj sentiment preovlada.” {Ellen White: 1SM, p. 203, 1904}
  • “Biće rečeno da je ‘Živi Hram’ revidiran. Ali Gospod mi je pokazao da se pisac nije promenio, i da ne može biti jedinstva između njega i propovednika jevanđelja dok god neguje svoje sadašnje sentimente. Zapoveđeno mi je da dignem svoj glas i upozorim ljude govoreći, “Ne budite prevareni; Bog ne dozvoljava da Mu se rugaju.” (Galatima 6,7) {Ellen White: 1SM, p. 199, 1904} 
  • “U onom što mi je pokazano, videla sam da određeno delo vrše medicinski misionari. Naša braća misionari su posmatrali, gledali šta se dešava, ali nisu razumeli. Temelji naše vere, koji su ustanovljeni sa mnogo molitve, ozbiljno proučavanje Biblije, su rušeni jedan po jedan, stub po stub. Naša vera nije imala više na šta da se osloni, svetilišta više nije bilo, pokajanja nije bilo više. Shvatila sam da se nešto moralo učiniti. Borba me je skoro ubila.” {Ellen White: 1SAT, p. 344, 1904}
  • “Oni koji žele da uklone stara obeležja se ne drže čvrsto; ne pamte onako kako su primili i čuli. Oni koji pokušavaju da uvedu teorije koje bi uklonile stubove naše vere po pitanju svetilišta ili o ličnosti Boga ili Hrista, rade kao slepci. Trude se da unesu nesigurnost i da upute Božji narod na pogrešan put.” {Ellen White: MR No.760, p. 9, 1905

Da li je dr Kellogg verovao u Trojstvo i da li su njegove reči upućene starešini Daniells-u (koji tada još nije prešao u otpad) slične današnjoj zvaničnoj nauci naše crkve? Zašto se to nigde više ne pominje? Zato što bi to uništilo sve lažne argumente mnogih današnjih teologa! Da li je Ellen White bila svesna da on želi da revidira svoju knjigu i uključi doktrinu o tri Božanska Bića? 

Gornji citati su nam dali jasan odgovor! Ako je verovala u istu nauku, kao što to mnogi tvrde, zašto je tako oštro ukorila dr Kellogg-a zbog ponovnog štampanja? Koji su bili njegovi “sadašnji sentimenti”? Prema sopstvenom priznanju godinu dana ranije, počeo je veruje u Trojstvo. On je tvrdio da su njegova učenja ista kao i njena. On je čak i citirao njene spise izvađene iz konteksta kao „dokaze“ njegovih lažnih učenja.

Ellen White o Prof. William Warren Prescott A.G. Daniells:

  • „Poruka za porukom mi je dolazila od strane Gospoda u kontekstu opasnosti koje okružuju tebe (A.G. Daniels) i starešinu PRESCOTT-a. Videla sam da je Sotona imao zadovoljstvo da vidi starešine Prescott-a i Daniels-a kako preduzimaju generalnu preradu naših knjiga, koje su tolike godine davale dobre rezultate. Ali niko od vas nije od Boga pozvan za to delo…Ja sam od Gospoda dobila jasan stav, da ON nije autor ovih predloga, da se promeni bilo šta u već objavljenim knjigama.“ {Ellen White, Lt 70, 1910, p. 2+15}

A.G. Daniels:

  • “On (dr Kellog) mi je rekao da SADA veruje u Oca, Sina I svetoga Duha, i da je po njegovomviđenju Bog sveti Duh, a ne Bog Otac, onaj koji ispunjava svemir i svaku živu tvar.“ {Letter by A. G. Daniells to W. C. White on October 29, 1903} 

Njegov gornji tekst je bio ispravan, zato što je tada još uvek verovao u istinu. Kasnije je postao posebno aktivan nosioc otpada:

  • “Nemojte dopustiti da konzervativni misle tj. znaju da će se nešto desiti, i da progresivni budu alarmirani i uplašeni da se to neće desiti. Zadržimo dobar duh. Iznesi šta imaš. Neka sada damo svo svetlo koje imamo, i neka verujemo šta možemo, i neka ostatak krene sam.“ {A.G. Daniells 1919} 

F. M. Wilcox:

Kao jedan od vođa otpada on je napisao sledeće reči:

  • “Adventisti Sedmog Dana veruju: 1. U Božansko Trojstvo. Ovo Trojstvo se sastoji od večnog Oca, ličnog, DUHOVNOG BIĆA, svemoćnog, sveznajućeg, bezgraničnog u sili, mudrosti, i ljubavi; Gospoda Isusa Hrista, Sina večnog Oca, kroz Koga su sve stvari stvorene, i kroz Koga će biti izvršeno spasenje otkupljenog mnoštva; svetog Duha, trećeg lica Božanstva, jedne regenerišuće Službe u delu otkupljenja.” {F. M. Wilcox: „The Message for Today“, RH, October 9, 1913

Adventistička crkva je odmah demantovala njegovu izjavu, i objavila je listu naših učenja, koja je bila identična listi verovanja iz 1872. godine, kada još nije postojao ni trag nauke o Trojstvu:

Adventist Yearbook 1914:

  • 1: ”Da postoji JEDAN Bog, lično, duhovno Biće, Stvoritelj svih stvari, svemoćan, sveznajući, i večan; Neograničen u mudrosti, svetosti, pravdi, dobroti, i milosti; nepromenjiv, i svugde prisutan Svojim predstavnikom, svetim Duhom.” {Adventist Yearbook 1914, p. 293} 
  • 2: “Da postoji JEDAN Gospod Isus Hristos, Sin večnog OcaKROZ Koga je On stvorio sve stvari, i kroz Koga one postoje; da je On uzeo na Sebe prirodu čoveka, za otkupljenje naše pale rase; da je boravio među ljudima, pun blagodati i istine, živeo naš primer, umro na žrtvu za nas, bio podignut za naše opravdanje, uznet na visinu da bude naš jedini Posrednik u svetinji na nebu, gde, kroz pomirujuće zasluge svoje krvi, On osigurava pomilovanje i oproštaj za sve koji uporno dolaze Njemu; i kao završni deo Svog rada kao sveštenika, pre nego što uzme Svoj presto kao Car, On će učiniti veliko pomirenje za grehe svih takvih, i njihovi gresi će onda biti izbrisani (Dela 3:19) i odneseni iz svetinje, kao što je prikazano u službi levitskog sveštenstva, koje je nagovestilo službu našeg Gospoda na nebu.” {Adventist Yearbook 1914, p. 293} docs.adventistarchives.org/docs/YB/YB1914__B.pdf

Dr LeRoy Froom:

  • “Mogu li da dam jedno iskreno priznanje? Kada su me, negde između 1926. i 1928. naše vođe pitale da održim seriju predavanja na temu svetog Duha, kojim bih pokrio severno američku uniju propovedničkih instituta 1928. našao sam da, osim neprocenjivih uputa iz Duha Proroštva, praktično nije postojalo ničega u našoj literaturi koje bi poduprlo Bibliju na ovom ogromnom polju. Nije bilo prethodnih knjiga na ovu temu u našoj literaturi.” {Dr. LeRoy Edwin Froom: Movement of Destiny, page 322-324, 1971}

Koje je to „lažno učenje“ o Bogu uklonjeno? Sigurno ne današnja nauka o Trojstvu, pošto je ona ostala, nego stara suprotna istina, koja je pregažena. Dr LeRoy Froom je u svojoj knjizi ´Movement of Destiny´ sam napisao da je 1926-1928 „argumente“ za nauku o Trojstvu morao da traži u drugim crkvama, jer u našoj literaturi nije stajalo ništa o tome:

  • Sledeći neizbežan korak je bio da naše nauke budu „uniformisane“. To je zahtevalo korekture naše STANDARDNE literature i uklanjanje delova koje sadrže i uče „pogrešne“ nauke o Bogu.“ {Dr. L. Froom: Movement Of Destiny p. 422, 1971} 

Ovaj tekst je isečak iz knjige Adventisti – Prva Zapovest ILI Trojstvo u kojoj svi citati stoje dodatno i na engleskom jeziku